Sastojci za više od 10 porcija
1 litar mleka
5 jaja
vrlo malo soli
brašno po potrebi
ulje

Priprema
Mleko i jaja umutiti, dodati vrlo malo soli i brašno po potrebi. Testo mora da bude malo gušće.
Peći u dobro zagrejanom tiganju.
Na sredinu tiganja staviti malo ulja i okretati tiganj
dok se ulje ne razlije po celoj površini tiganja.
Isti postupak ponoviti sa testom, kada je palačinka ispečena sa jedne strane, okrenuti je.
Ako se kojim slučajem palačinka lepi za tiganj, baci je.
Stavi so u tiganj i isprži ga tako da dobije tamnu boju,
prospi so iz tiganja i obriši ga sa papirom (nemoj ga prati), pa onda peci palačinke.
Gotove palačinke možete namazati sa džemom ili čokoladom.
Ako želite možete ih koristiti kao palačinke sa mesom ili
ih iseći na rezance i koristiti kao rezance za supu s tim
što će te ih staviti u tanjir kada je supa servirana (ne kuvati).

Nekada su začini bili poštovani kao dragecenost, dostojna careva i kraljeva. Zbog začina su osvajani novi kopneni i morski putevi, a bili su korišćeni kao jedinica mere, kao novac, dodatak hrani ili kao lek.
Veliki broj ljudi je začinima pridavao magijsku moć, bilo da iniciraju ljubav ili odvraćaju loše duhove. Kada su opisivali raj, srednjovekovni pisci su ga opisivali kao mesto koje miriše na cimet, muskatni oraščić, đumbir ili karanfilić.
Jela mogu da se spremaju i bez začina, ali njihovim korišćenjem pripremanje hrane postaje kulinarska umetnost. Sveži, sušeni, seckani, rendani, izdrobljeni, tučeni, mleveni, začini poboljšavaju ukus, miris, izgled i boju hrane, uspešno spajajući one priozvode koji se retko spajaju.
Većina poznatih svetskih kuhi­nja, kao što su francuska, italijanska, kineska, indijska, arapska, svoj karakteristični ukus su zasnovanle na začinima, tačnije kombinacijom više začina.

MIROĐIJA

U prošlosti se mirođija smatrala lekom i zbog toga se gajila u drevnom Egiptu, Grčkoj i Rimu. Ova biljka, koja potiče iz Evrope, bila je masovno odgajana i to manje u prehrambene svrhe, a više za pripremanje ljubavnih napitaka, za pravljenje magijskih napitaka i zaštite od uroka.
Ovo začinsko bilje sadrži, pored mirisa i ukusa, mnoge vredne sa­stojke. U 100 gr mirođije ima 70 mg vitamina C, mnogo više nego u pomorandži i limunu… Nego, da li biste pojeli 100 gr ovih listova umesto jedne pomorandže?! Mirođija sadrži beta-karotin, kalcijum, magnezijum i gvožđe.
Igličasti listovi i stabljike mirođije su mnogo aromatični, slatkasti i pomalo gorki. Mirođija se koristi sveža, ali i kao dodatak turšiji. U Evropi i Severnoj Americi popularno je sirće sa mirođijom. Osim što je neizostavan deo prilikom pripremanja čorbi, mirođija se koristi i prilikom priprema­nja soseva za ribu i rakove, potom i za variva (grašak, karfiol), za ražene hlebove i za kolače.

BOSILJAK
Postoji nekoliko različitih vrsta bosiljka: mediteranski, afrički, tajlandski. Ime potiče od grčke reči basileus- kralj.
Bosiljak je snažnog, karakterističnog mirisa, koji ne liči ni na jedan drugi začin ako se zanemari slaba mirisna jačina karanfilića. Mediteranski bosiljak je jedan od najprijatnijih začina. Mnogo se koristi u ovom regionu, a naročito u Italiji, gde se često kori-sti za pripremu soseva u kombinaciji sa paradajzom, kiselim maslinkama, lukom, a ređe u jelima sa mesom.
Listovi bosiljka se seku, istuku i kidaju, pa se stave na pripremljeno jelo ili salatu. Dodaje se jelima sa pasuljem, paradajzom, pečenjima, kuvanom ribom, sosevima, picom, svežim salatama.
Bosiljak je mnogo popularan u Vijetnamu i Tajlandu. Indijci bosiljak malo koriste u gastronomiji, jer mu pripisuju religiozno značenje.

Stav da se zaposleni ljudi hrane nekvalitetno usađen je kod mnogih.
Nije retkost čuti da za takav stav nisu krivi oni sami, koliko to da je radni dan nemoguće uvek isto organizovati. Pritom se nameće zaključak da su vredni i korisni samo oni ljudi koji u toku radnog dana ne troše vreme na jelo. Ukoliko na radnom stolu ugledate čokoladu, jogurt ili voće, možete zaključiti da je tom zaposlenom najvažnije da stalno nešto gricka i jede. Ne treba zaboraviti da se i mašina, ukoliko nema energije, pokvari, a većina nas uporno prisi­ljava organizam na besprekoran i kreativan rad, bez prava na unošenje energije i relaksaciju. Nakon dugog i napornog radnog dana, najčešće smo premorani da jedemo ili jedemo u kasnim satima bez mere i osećaja za to što jedemo.
Britanski naučnici smatraju da na životni vek ne utiče samo količina hrane koju pojedemo nego i njen kvalitet. Oni tvrde da kvalitet hrane ulazi u dugovečnost.
Na osnovu njihovog istraživanja potvrđuje se da je za dugovečnost važnije manje unošenje proteina ili masti, nego šećera.
Može se pretpostaviti da većina ljudi ima loše prehrambene navike, kao posledica čega se javljaju hroničan zamor, pad imuniteta, problemi sa organima za vare­nje, kardiovaskularne poteškoće, problemi sa pritiskom…
Zaposleni ljudi mogu da pomognu sebi i organizuju ishranu na 2 načina:
- da donose jedan obrok na radno mesto
- ishranom u najbližem restoranu.Idealno bi bilo kada bi se postigla kombinacija navedena 2 mo­dela, sa obaveznim jelom pred kraj radnog vremena.
Zaposleni ljudi treba da izbegnu unošenje ugljenih hidrata koji dovode do pada koncentracije, koji izazivaju pospanost ili podstiču apetit. Takvi su beli šećer, pivo, beli hleb, keks.
Prednost treba dati proizvodima koji daju kvalitetnu energiju bez većih oscilacija glukoze u krvi. Tu spada zeleno povrće, leguminoze, sveže voće, soja, hleb i peciva od celih zrna.
Tajna kvalitetne ishrane je u dobrom palniranju.
Za ručak možete konzumirati:
- testenine sa sosem od paradajza
- pirinač sa mešanim povrćem
- pileće meso
- soju i salate
- mlečne proizvode od obranog mleka sa pecivom od celih urmi.
Ovom možete dodati i jela od mesa, pečurke, jaja i sir.
Konzumiranje tečnosti tokom dana podjednako je važno koliko i jelo. Zbog toga je značajno piti vodu, sokove ili čaj. Jelo u restoranu je najčešće je povezano sa jednom čašom vina koje okrepljuje i opušta. Vino obiluje mine­ralima i antioksidansima, pa su zato male količine za vreme ručka dobrodošle za organizam.
Razume se, treba izbeći žestoka piča, kao i velike količine piva ili vina.
Dobro je izbeći i masna jela za čije je varenje potrebno nekoliko sati.
Ulaganje u svakodnevnu ličnu ishranu je preduslov za postizanje boljih radnih rezultata, lepšeg izgleda i dobrog raspoloženja. Ishrana zaposlenih ljudi je u direktnoj vezi sa njihovim radnim rezultatima.

U vremenu u kome živimo, punom stresnih situacija, besparice, beskrajnih radnih dana, nedelja, meseci, pa i godina, miran i čvrst san su veoma retka pojava u životu današnjeg čoveka. Kada već loše vesti iz novina i sa televizije uveče ne mogu pozitivno da utiču na vaš miran san, onda je potrebno da sa adekvatnom ishranom, odmoreni i spokojni dočekate novo jutro i novi radni dan. Evo nekoliko saveta kakva hrana je poželjna a kakva ne za osobe koje pate nesanice. Ove osobe bi morale da izbegavaju čokoladu, kafu, kaloričnu, ljutu, slanu i konzerviranu hranu. Na drugoj strani, za lakši san se preporučuje testenina, riža, hleb, ječmeni hleb, barena jaja, meso, riba, mladi sir i različiti zeleniš. Ovaj vid hrane u sebi sadrži aminokiselinu koja podstiče lučenje serotonina, inače nervnog prenosnika ključnog u procesu spavanja i razmišljanja. A salata, beli i crni luk, šargarepa i zelje isto tako imaju smirujuće dejstvo i omogućavaju lakši san. U hranu koja olakšava san spada i čaša toplog mleka, koje odlično ublažuje nervozu i nesanicu ali i smanjuje kiselinu u želudcu. Kolač sa puno običnih ugljenih hidrata i šolja čaja zaslađenog medom opušta mozak. Ljubitelji dobre i obilne čašice treba prvenstveno da pripreme organizam za celodnevno i celovečernje konzumiranje alkohola. Pred izlazak se obavezno napijte vitamina C. Isto tako je poželjno da stvorite takozvani tanki filter od masnoće kako bi piće bolje podneli. Za to je idealno maslinovo ulje u bilo kojoj kombinaciji. Ako jedete sistematski i polako, možete piti praktično satima, podrazumeva se pritom da ne konzumirate lošu rakiju sa puno metil-alkohola, loša i teška vina ili druga neodgovarajuća pića. Kisela jela kao što su sarme od kiselog kupusa ili kisela čorba u sitne sate, isto tako može da prijaju organizmu i da deluju preventivno. Ako se niste pridržavali ovih upustava i večeras ste ipak preterali u nekom pogledu, podrazumeva se da sledi mamurluk. U glavi vam je mutno, u želudcu teško i neprijatno a dan bi najradije proveli u krevetu. I kako vam nije ni na kraj pameti do kakve aktivnosti, pobornici ste teorije „klin se klinom izbija“ popićete isto piće koje vas je dovelo u to stanje, međutim problem u ovoj teoriji je to što na kraju uvek ostane jedan klin zakovan. Znači ako ste preterali sa alkoholom, vašem organizmu momentalno nedostaje vitamina C, B, A i od magnezijuma. Ove esencijalne potrebe treba uneti kroz hranu, koja ne sme da bude masna da ne uspori čišćenje organizma. Hrana ujedno ne sme da sadrži teške začine, kako ne bi došlo do nadražaja želudca. Poželjno je da za prvi obrok uzmete supu, lako svarljivu kako bi organizam mogao brže da se čisti, a ista da bude puna vitamina. Najbolja je supa sa puno zeleniša i tamnog zeleniša a oporavak može da bude uspešan i sa grickanjem suvih smokvi, badema, raznih semenki i jabuke. Narodna medicina kaže da za mamurluk pomaže jabukovo sirće i rasol.

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!